Сензорирани мотори

Сензорисани мотори користе уређаје као што су сензори са Холовим ефектом за праћење положаја ротора у реалном времену. Ови сензори шаљу континуирану повратну информацију возачу мотора, што омогућава прецизну контролу времена и фазе снаге мотора. У овом подешавању, возач се у великој мери ослања на информације са сензора да би подесио испоруку струје, обезбеђујући несметан рад, посебно у условима мале брзине или старт-стоп. Ово чини сензорне моторе идеалним за апликације где је прецизна контрола кључна, као што су роботика, електрична возила и ЦНЦ машине.

Пошто покретач мотора у сензорском систему прима тачне податке о положају ротора, он може подесити рад мотора у реалном времену, нудећи већу контролу над брзином и обртним моментом. Ова предност је посебно приметна при малим брзинама, где мотор мора да ради глатко без застоја. У овим условима, сензорни мотори су одлични јер возач може континуирано да коригује перформансе мотора на основу повратне информације сензора.

Међутим, ова блиска интеграција сензора и покретача мотора повећава сложеност и цену система. Сензорски мотори захтевају додатно ожичење и компоненте, што не само да повећава трошкове већ и повећава ризик од кварова, посебно у тешким окружењима. Прашина, влага или екстремне температуре могу ослабити перформансе сензора, што може довести до нетачне повратне информације и потенцијално пореметити способност возача да ефикасно контролише мотор.

Мотори без сензора
С друге стране, мотори без сензора се не ослањају на физичке сензоре да би открили положај ротора. Уместо тога, они користе повратну електромоторну силу (ЕМФ) генерисану док се мотор окреће да би проценили положај ротора. Покретач мотора у овом систему је одговоран за откривање и тумачење повратног ЕМФ сигнала, који постаје јачи како се брзина мотора повећава. Овај метод поједностављује систем елиминисањем потребе за физичким сензорима и додатним ожичењем, смањујући трошкове и побољшавајући издржљивост у захтевним окружењима.

У системима без сензора, покретач мотора игра још важнију улогу јер мора проценити положај ротора без директне повратне информације коју обезбеђују сензори. Како се брзина повећава, возач може прецизно да контролише мотор користећи јаче повратне ЕМФ сигнале. Мотори без сензора често раде изузетно добро при већим брзинама, што их чини популарним избором у апликацијама као што су вентилатори, електрични алати и други системи велике брзине где је прецизност при малим брзинама мање критична.

Недостатак мотора без сензора је њихов лош учинак при малим брзинама. Покретач мотора се труди да процени положај ротора када је сигнал задње ЕМФ слаб, што доводи до нестабилности, осцилација или проблема са покретањем мотора. У апликацијама које захтевају глатке перформансе при малим брзинама, ово ограничење може бити значајан проблем, због чега се мотори без сензора не користе у системима који захтевају прецизну контролу при свим брзинама.